Rođendanska pesma


Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako placem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...

Sekira


Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.

Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.

Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.

Sudopera


Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.

I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.

Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.

Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.

On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svećom,
Uživa.

Tata brada


On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.

Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.

I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...

Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.

On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.

Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.

Tehno...logija


Jutra ne primećujem, svetlo me ne pokreće
ćutim samujem, slušam zvukove
Ko si ti da sastavljaš rđav zvuk i orkestar
starih šrafova, buku gradova

Zašto da odustanem, nikad nisam želeo
da im verujem, žice ne čujem
Ritmovi iz prašume u kapama za plivanje
Deca Srbije glume mumije

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas,
ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

Čovek sed i umoran, isti mu je svaki dan
živi star i sam sa ormarima
Šetnja pored obale, sahrane i novine
Vreme skraćeno već je plaćeno

K'o da krug se zatvara, dolazi iz sećanja
divna muzika starog vremena
Nikom nije potrebna, niko se ni ne seća
Televizija je pobedila

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

Tri korne penal


Polako prolazim korakom tihim,
da ne remetim mir
grad je divan dok se budi.

I još sam neodlučan, ruka mi drhti,
pognuta glava,
ja... da li imam prava na to?

Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.

Sve mi je jasno, sad su slike kristali,
ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije.
Tuče me iza oka, muči me i steže me,
u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe
za mene - za nas...

Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.

Ja letim.

Zašto moji roditelji znaju sve?
Zašto moji roditelji znaju sve
a ništa ne razumeju?

U krtogu


Guše se ljudi zbijeni u krtogu
i čekaju da sunce sine,
da im snagu da da žive.

Al' nikog nema da im kapke otvori,
da pokaže im oblak
što im sunce zaklanja
da kaže da nije spas u "njemu".

Sve im je brige nemi strah pokosio,
navijaju da život prođe
da sam spadne teg od tuge.

Sam Bog da dođe ne bi ih ubedio
da svaki put je bolji
od tog polumrtvog sna.

Da nije spas u "njemu",
da nije spas u "njoj".

Samo se deca smeju
jer još ne znaju
da treba da porastu,
i da drugi izbor nemaju.

A mrak je prepun
potpune izvesnosti
i možda potrebna je laž
da poveruju,
kad već znaju

Da nije spas u "njemu",
da nije spas u "njoj".

Vertikalno gledano


Vertikalno gledano
Dole sve sve u redu je
Voda crna se ne menja
Voda crna se ne menja

Vertikalno gledano
Hodanje je stvar navike
Samo prostačka konvencija
Samo prostačka konvencija

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Malo traje malo prestaje
Prijateljsko ubeđivanje
Sad nosim kamen na plivanje

Vertikalno gledano
Sve je srušeno i sjebano
Vesele fizionomije
Veruju i jedu pomije

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Sve je totalno drugačije
Sinonimi gube smisao
Sinonimi gube smisao

Vertikalno gledano
Ja sam prokleti ateista
Bog mi je svedok to je istina
Bog mi je svedok to je istina

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Zorka


Mali grad, u njemu čudna fabrika
i dve tri ulice što seku se kod pošte.
Dim iz usta, hladno je,
vrele ruke tresu se.
Od straha ja zaustavljam korake.

Žedni krvi, mladi divovi u uniformi
i okovan u gvožde izlazi moj drug...
Prilazi mi čovek žut od besa,
Traži, ja mu dajem,
pita, ja mu kažem.

"Žao mi je,
ja te stvarno ne razumem."

Ćutim, mislim,
teško vreme, male plate...
...ljuti su na sebe same,
pa sve biju bez koncepcije...
Ma nek' rade svoje, živ da ostanem ja samo,
ima dana, proći će i vreme mladih partizana.

"Ne tuci me, čiko.
Naći ću te kad porastem.
Ne tuci me, čiko,
naći ću te kad porastem,
sigurno".

Urlaj...
"Ja te stvarno ne razumem."

Zvezdane staze


Laganim tempom proces truljenja hoda.
Hrabri heroji preko leševa gaze
zvezdane staze.

Milina pogledati vesela lica,
lutaju psi, a nigde šintera nema.
Raspad sistema.

Mizantrop ćuti, nema ništa da kaže,
satira umire u bedi i jadu -
- potpuni stranac u rođenom gradu.

Samo se mrtav ovde ne plaši nikog,
ali se ne seća ni imena svoga.
Sa verom u koga?

U rezervatu, ali ne blizu kraja.
Kuje se plan za vaskrs.
Simbol se ljubi.
Umri il' ubi.

Širenje optimizma teče po planu,
žene su trudne - biće svežih vojnika.
Predivna slika.

Da li je jebeno moguće?