Marchelo

Subject: Re: Marchelo Mon Feb 15, 2010 6:47 pm

Mimohod

Bio je obican dan, otisao van, obisao grad,
pazario stripove i pivkanicu, kao car.
Klopn'o pljeku, video bilbord sa Dzekom iz "Losta",
i dok sam cek'o da trola dodje, piva zvekn'o sam pola.
O da, dan je bezvezan i divan, svest k'o usporeni snimak,
nek se stvarnost kotrlja.
Ali tada, ko zna zasto, videh bus,
koji bas tom stranom na koju gledam prodje caskom,
al' dovoljno da vidim lice... i da vreme stane.

Samo pogled. Sudaren s mojim, raspuce se,
paznja kriknu; iz pogleda iscurese zmarci,
zubima za kicmu, pijucima za dusu - cista sabotaza nirvane.
Piljeci nemo ka busu, kazem vremenu da stane.
Samo pogled, zar ne? To me prenu na tren.
Nekuda krenula svest, samo slucajnost, to je sve.
Samo lice na staklu busa, oci u prolazu.
Ja uvek rasejan, ne znam ni sta mi bi da zveram tu.
Al' eto, ima lica sto ulube lobanju, pa se pitas ko li su?
Slicno kao kad boli zub, a ti jezikom cackas,
ne moz' da se manes, mada smeta.
Vrag bi znao sta nas tera da cackamo bolna mesta.
Ko su svi ti ljudi, sto ih u prolazu srecemo?
Glupi pogled. Nista vise znati necemo.
Al', odjednom, neka seta seti te na svrhu svega:
svi smo mi hladni, k'o fol, jeb'o romanse iz poema.
Al' ova kora tu gore je zbog kamuflaze i fore.
Tamo ispod, vapis ipak da srodne duse postoje.
Da joj s licem psiha priznas da ne vidis druge zene,
da ce se desiti kraj tebe - ako ona ne bude kraj tebe.
Onako s decackom patetikom, cisto naivno i smecno cak,
k'o da je za tri dana zvezda pad i sveta smak!
Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus.
Onako kako trezni lazemo za istu stvar.
Onako kako se tezimo da je u nedostiznom car,
dok sakom teramo musice maste u mrak.

REFREN:
Mimohod. Svet je mali, osim kad to hocemo
I sve je samo mimohod.
Stvarnost se saplete na tren,samo na tren, i to je to.
Mimohod... samo tren.

I setih se Big Mazija hm, taj je jeo satove.
Kakav car, a mozda je imao visestruke razloge.
I, sta ga znas, vele ljudi, cudni su putevi gospodnji.
Mozda, ali lavirinti su samo ljudski, prokleti k'o i mi.
Mada ponekad stanu u poneki stih.
Al' samo kad se njima cefne, pa ni tada ne znamo sa s tim.
A ko si ti? Kuda si isla? Na posao, mozda?
Kafa u kancu, hrpa papira, tvoje paznje konak.
Ili pak - sank i mrcine sto ti krice na sav glas
svoje glupe istine nocima, ovako kao ja sad.
Ili si isla kod decka?
Hm, pametan tip, svestran, ali kilav u krevetu,
pa svrljas a on pojma nema.
Mozda te nocas izmasakrira, spaklom skrcka sinuse,
jer je bas krecio gajbu, crveno dekorise zidove.
A mozda ste srecni, izvini sto mi prvo sine morbidno.
Mozda ste pukli, ali biste ipak hteli ponovo,
pa si bas bila posla na svoj prvi novi stari sudar.
A mozda se samo heftate i bas vas izbole za sutra.
A mozda bi bas meni bila ta, i, vidis...
ja tebi taj, znas ono: troje dece, kamin, raj - sve kako treba.
A mozda sam samo blesav sto vecito budan dremam
i serem kojesta, serem tamo gde cuda nema.
Al' cudna neman ipak mi sela na dusu veceras...
Ko si ti, sta me to muci kroz tebe? Ne znam.

REFREN

Te noci sam usnio jedan neobican san
na megdan me zove crni covek, u ruci mu mac.
Ja goloruk vicem da to nije fer, al' ode glas,
ode skupa s glavom koju mi odsece u taj cas.
Al' kako vec biva u snu, nekako sam ipak ziv
glava gleda sa poda ubicu i otkriva trik:
tek tada videh jasno, sa tog malog razmaka,
da to u ruci nije mac, nego ogromna kazaljka.

Subject: Re: Marchelo Mon Feb 15, 2010 6:50 pm

Mrak

Hladnoća. Mrak. Drhtaj. Strah.
Sapet. Nag. Krhak. Sam.
Dok, na patosu - blato svud,
kašljem mulj, a maštom zvuk
tutnji i seća na grub udarac tup,
već narednog časa, evo, budim se tu... tu?
Gde je to "tu", gde sam sad?
Besan sam, a svestan da nemam trag
kud van iz bezdana.
Pokrenuh um...a kosti? Čini se, sve su tu - i bole.
Prisilna igra: tišina kida mislima krila, dok tonem.
Sekundi. Večnost. Grč. Noge.
Pokušaj. Žmarci. Ništa. I opet.
Malo bolje. Ali ne...ne mogu još, ne..ne dovoljno.
Klecanje. Mučni napor, zamor, znoj.
Zamalo. Još malo. Izdrži...! Napokon!
Čini mi se sada sušta moć samo stajati uspravno!
"Ustasmo!" - s uzdahom, rekoh nogama svojim, a uzdah moj
primih u uši s užasom: prostor mi ehom vraća bol, i tada shvatam kob:
zatvoren, zarobljen negde - zašto je tako, i gde je
zatvor što sablasno nem je, kavez, moj usud i čemer?
K'o u snu breme - ono kada ne možeš da trčiš,
ono kada ne možeš da bežiš, i skamenjen ječiš.
U taj čas - tresnu me svetlo, snežno belo,
padoh mu u naručje zlo, nežno, slepo...
Kada podigoh kapke - svuda, desno, levo,
gore, dole oko mene je od stakla veo!
Prostor ceo - od ogledala satkan!
Niotkuda otvora, prozora ni vrata!
Na ivici snaga, maglovito shvatam
da u mene pilje bolne oči sa svih strana...
Ogledala! ...svi zidovi, patos, plafon...
O, gledam vas, kriva lica plove strahom...
K'o da mi sudi bezbroj mojih pogleda, sve je ja, znam,
svi se bojimo, strepimo gde je kraj naš...

Refren 1:
....mrak...!

(scena povraćanja)

2.strofa:
Odjednom, huk ruši muk. Zvuk grubi ubi mi sluh.
Da stupim - kud bih, kad tlu preti potres? Preki poče sud!
Drhte zidovi, tavan - i bezbroj mojih glava,
sablasni roj grimasa, hrli meni - krv mi ledi, shvatam tada
kakva je to zamka: prostor se skuplja, a kad
zgužva se skroz do kraja - zdrobiće me, to mi žele, sad znam!
Nada da ipak sanjam postade bleda i tanka:
stižu mi, nema spasa- smrviće me, nemam kud i tačka!
I baš u taj čas, šansa... u patosu je rupa!
Svest posta budna: shvatih, svetlo u sobi je stiglo otuda!
Sudba mi nudi uzmak, vratih osmeh za uzvrat.
Al' me njena ruka gruba tresnu već sledećeg sekunda, jer
rupa nema dna, nema dna, ne vidi se, nema ga!
Ako skočim, ni pod razno ne mogu preživeti taj pad! I šta sad?
Ovog sveta sav strah spoznah u trenu kad jak
osećaj gadnog kraja dade mi znak da skočim u taj kanal...
prštanje stakla... sada više nema natrag. Kotrljam se kroz sluzav, ljigav tunel bez kraja...
Ta tama grize oko ispod kapka, gmiže kožom, hitro stapa me
s mrtvilom mraka, gnjecavo crnilo vlada...
Padam... i padam... i plačem... i padam...
i najzad... eto kraja.. svetlo! Nada?
Izleteh i premreh i tresnuh o belo
- da li spas, il' opelo? Samo led, dušom celom.
I tad videh, shvatih, teško verovah javi:
moje lice, sasvim bledo, poput oblaka se nadvi nada mnom,
bedno malim, što je iskašljan na taj zid wc-šolje,
zbunjen vapim, hoću gore da se vratim...
I stidim se i gadim, jer sad mi je jasno sasvim
da bejah u svojoj glavi, da sam ispljuvan vani...
Ispovraćao sebe iz sebe, već se u dnu šolje davim...
Onaj nad šoljom - bivši ja - drhti, stenje i žvali.

Refren 2:
(Bol...) ...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, al' sad je svejedno. Ja nisam ja.
(Mrak...) ...kakav to gnev moj čini da svest boj vodi za presto nad sobom?
I sve što bio sam pre tog trena - nije vredno, i s jedom gledam svoje lice bedno tu iznad...

3. strofa:
Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
..ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.

Subject: Re: Marchelo Mon Feb 15, 2010 6:51 pm

Ponos

Ti, tvoji roditelji i tvoj grad... vecni ljubavni trougao.
"Sta ces da budes kad porastes?" Kazes, to i to ces.
Oni ne bi da te koce, ali ipak znaju bolje.
E, onda, procep: nisi ono sto je plan ocev,
a i keva ima svoje, al' ni to nije tvoj hleb.
Oni misle samo najbolje, oni znaju sta rade
Istina, al' se ipak dele na dve kaste:
a) Uspesni su, pa moras i ti i
b) nisu uspesni, pa zato moras ti.
A ti si mali drkos i, gle cuda, imas "hir"
da u umetnickom nemiru sebi trazis mir.
"O, ne! Los sin, kanda nije skroz cist!
Zar u danasnje vreme? sta ces da jedes, moj ti?"
Umesto podrske, sledi pogled kameni.
Nije opcija da ih razocaras i osramotis.
Ali, hej! Svoje puteve sam biram - to se ne zove inat,
nego ponos - on je pogon u zilama sto cini da plivas sam,
za svoje 'ja', za svoju stvar.
Matori shvate da si car kad im drugi kazu da si car.
To tako biva, i nema ljutnje - vazna je briga....
i, da, bice ponosni na tvoj 'ponositi inat'.

REFREN:
Dotaci sunca zrak, i to sam - znaci stoput opeci dlan.
Cak kad misle sve naj - opet, nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.

Posta 35250, s ponosom predstavljam 'Cin:
naces me u "Sokaku", cirkam gorivo za skill.
Izborio se za stih, nasao recept svoj:
solo revolt, pod djonove zabio bol!
ali, som ostaje som - ipak probiju moj gard,
kada kazu da ne pamtim ko sam i odakle sam.
Nisam otporan, te vakcine nikad nece biti:
nista ne stiti od pakosti sto je pletu ljudi sitni.
Ruze sto do juce meni trnjem hrle
sad zale sto ih s ponosom ne zadenem za rever uvek.
Ja dobro znam ko je tu bio i kad,
ja volim grad - ali nikada celi grad,
pa je najlakse srati da coveka menja uspeh.
Ja ne dizem nos, ja samo od takvih dizem ruke.
Kad u apoteci savesti nemas serum protiv pakosti,
jedino u tudjoj propasti sebi radjas radosti
postoje takvi, zato popizde kada rokas carski.
ili se, pak, glupo slavi sto je uspeo "nas mali"
kao da si svaciji - a nisi, naravno, ne.
Eho podsmeha podseca sta je bilo pre.
Al' neka ih, ej: najblize drustvo deset godina
nije promenilo sastav, pa smo sad vec rodbina.
Oni ponosni na mene, ja blistam sto imam njih
uz njih mi je ponos sit, i ostajem ponosit.

REFREN

Ljudi cesto grese oko toga sta je podrska,
misleci da je to aplauz kad se slavi pobeda.
Zapravo, sta ce mi bodrenja kada vec steknem ordenja?
Cemu rame za plakanje onda kad je vreme osmeha?
Sve mozes sam tad, ali kad sam sam,
kad krene lose, kad je mrak dna i jak jaz
izmedju mene i volje - onda, i samo onda,
vredi iskren stisak ruke i topla rec
i samo tad si blizak, druze.
Deca tudjh nada, deca malog grada...
cemu ta ljutnja, na sta, u stvari, spada?
Na nas, jer nismo to sto ste hteli od nas,
il' na vas, sto to niste videli ranije?
cuvam se promene - putem promene,
al' u dzepu nosim snove sve... i samo ja znam domete.

REFREN

Subject: Re: Marchelo Mon Feb 15, 2010 6:58 pm

Testament

Dame i gospodo... Danas: momenat salda, kad vraceno zbrajam.
Zgadjeno javljam da je kusur vise nego jadan.
Vi tamo pored zvucnika - da, obracam se vama,
jer vi ste rep... i vasa mora biti zadnja.
Od "MC bez harizme", preko "Sve oke", pa do ovoga sada,
ispisala se moja saga, isisala moja snaga, moja rola je ostala ista
al' se promenila scenografija, stoga cepam scenario.
Od danas sam samo didaskalija: pisite me u zagradi,
striktno u zagradi, molim lepo.
Jer, od danas nisam reper i nemam nista s ovom scenom.
Recite da sam losiji, najgori, nista i niko
samo, molim: vise nikad ne recite da smo isto.
Zalim sto sam ikad i upoznao pola od tih ljudi
i prezalio bih sav trud da imam taster za undo,
jer sam samo vagabundo - pa bogatstvo ne vagam bundom,
kolima, parama, sampanjcem, slicnim govancima i sundom.
A ni s virtuelnom "hardkor-klikom" nemam nista blisko,
jer vi postojite samo na netu, dakle, strogo gistro.
Scena sporo vozi napred. Snaga vozila: deset konja.
Toliko je onih koji stvarno vuku kola, trpeci prezir govnara,
jeduci cemer svoj, a bolna kopita - ko pita, kad svejedno- sve je dno.
Dragi slusaoce, budi buduci ili bivsi,
al' odluci: upali baklju, nocas biras s kim si!

REFREN:
Upali baklju nocas i biraj stranu! I imaj glavu!
Celu, ne samo usta sto zvacu lazi il' istine... da li smo isti?
NE! Zato procisti svest i nocas biraj stranu.

Paznja, paznja, mir - evo bitnog momenta,
jer okrivljeni ima rec - slusaoce, ti si porota!
Jer, ti si poenta, i posle ovoga ti biras stranu doveka,
sad zipa dobro usi kome das.
Zovem se Selic Marko, alias Marchelo de Facto.
Rodno mesto - Paracin, za neke 'seljak kaljavi'.
To kaze ekipa koju nisam uvredio nikad - zasto onda?
Zato da se pitas i o tome pricas.
Trac veli da kradem tekstove od repera
neverovatno im da sve to pise jedna osoba.
Hvala na komplimentu, drugari, ali zasto ta prica?
Zasto? Zato sto se pitas i o tome pricas.
Zbog toga, malo-malo pa iznikne novi klipan
i pljune me radi reda, tek da forumu bude simpa.
A otkud paznja, kad nema ni flow, ni skill, ni tekst, ni nista?
Otkud? Otud sto se pitas i o tome pricas.
Kriv sam i sto ne slepujem antitalente.
Kad vec ne zna da pise, sveti se na druge nacine (dabome):
uzme da laze da sam sektas i gejcina - prva liga.
Zasto to? Zato da se pitas, a i zato sto je P***a.
I pisem za Huper i skinuo sam zastavu s bine
i izdao rep jer imam bend i prezirem agresivne svinje
i nisam zatucan repom i kvazi-getom, izvini:
Stulic, Mladenovic i Corba mi drazi nego Tupak i Bigi.
I furam cirokanu. I otkidam na Mars Voltu.
I, bez obzira na sve to, cedim srce u svaku strofu!
Nigde ne pripadam i ne trudim se da se dopadnem,
takav sam kakav sam, i nemam na to sta da dodam, ne!

REFREN

Bio sam ti. I nikad ne izbacuj to iz glave.
"Proso si svasta, tebra", al' ja bejah svud bar dan pre:
kontam te ko da znam te, znam da mislis da sram je
ono sto danas furam, jer nije 'pravo rep-sranje',
al' bio sam ti. Seti se, pre nego sto zines.
Bolje pitaj se sta mi je to kvrcnulo u glavi, sine.
Jer, moglo bi da te stigne isto to, za dve-tri 'dine.
Zato, umukni i slusaj sta je iza rime i bine.
Ja, ovaj i ovakav k'o u drugoj strofi,
nudim ti muziku, jer tracevi nisu moj cilj.
I seti se, seti se vec jednom muzike,
pre nego sto je kompleks djubradi sasvim ubije.
Jer, svaki imbecil moze da pljuje, da sipa skandale.
ali nikad da napravi muziku koja traje!
I ne mogu da verujem da se danas spalo na te grane
da takva stvar nije jasna - i sve je do bas te mane.
Molim lepo, ovde i sada, finito s tim svetom:
ej, mars u picku materinu s balavim mediokritetom
i mars u krasan K***c s tim reperskim menatlitetom,
jeb'o li vas i crnac i mikrofon i geto i beton.
Ej, mrzite se, koljite se, jebite si majku.
Izbole mene racku, ovde izlivam olovnu tacku.
Ja - najosporavaniji, najomrazeniji
ustupam mesto vama, celoj menazeriji.
Jer, niko mi, sem vas, nije kazao da lazem i kradem.
Nigde, nigde drugde nisam sreo takve ljude.
Uzecu sebe natrag, to je pitanje casti...
a ko je repere poznavao, ni pakao mu nece tesko pasti.
Ali, ‘Celo de Facto nastavlja da pise, rastavlja sav klise
i napokon ume da dise!
Moja muzika je moj zanr, vrsta za sebe.
Totalno mimo scene, trazim sopstvene terene.
Kako taj cilj naglasiti? Krikni ga naglas i ti!
Biraj stranu medalje, rispekt, pozdrav, mir.

Katovi:
Marchelo de Facto - ...pa sta raaadi on? - ...culi su iz neke price...
Ja ih ne cujem! I mrzi me jos vise. Tad si pravi reper!
I mrzi me jos vise. Kad uspes u tome, tad si pravi reper!"

REFREN

Subject: Re: Marchelo Mon Feb 15, 2010 6:59 pm

Tri želje

Prolog:

Neki glupi bar. U njemu ljudi par, što idu mu na 'rac,
jer svi su tu za laž, za emotivni car,
i za koji snošaj lak, organizmi što egzistiraju samo dok orgazmiraju...
Zar? Zar je sve baš tako prosto, u cemu je stvar?
Bolje smesta s mosta, umesto da s njima menja mesta. Cak
i kad bi mog'o, ne bi hteo - suviše je car.
Diplomir'o pre dve dine, al' na birou visi sad.
On bi menjao svet i poredak, uzorni sin i dak,
ali mu frak stoji k'o džak, i nema plan, i nema stan.
Dobar k'o leba, nece ga sreca, naivan sav...
vojsku odslužio, matori ga pritegli za brak.
I sada ceka, ceka da se desi neki znak,
da mu Sudba pruži dlan a da se ne desi šamar.
Sudbu baš te noci ražali njegov teški samar:
šta to ovaj momak sanja, ona pogleda i sabra:
tri želje - da ima puno para, da skine matore s vrata,
i ženu jednu k'o s tv-ekrana....

Lokali gde su lokali on i luzeri lokalni
- to vece lokoti behu na njima svima, boga ti!
To je Sudba režirala samo da njega domami
baš u taj bar, baš u taj cas, da mu dar dobaci.
Iii, evo nje - ribe i po, pravo ka njemu,
Sudba džojstik drži, znamo za šemu: da on mora biti njen muž!
Mada, ona nije njegov tip: previše fens, previše šik,
ali taj džins, to dupe fit, sise k'o Nevena Glibetic!!!
Par pogleda, par pica, jebacina iz pornica, bolja no ikad,
i krece spika, vi ste idile slika!
''Vreme je da upoznaš mamu i tatu, eeextra bi im se svideo!"
On se postideo, al' ipak, ipak rece "Idemo!"
I, cim ih je prvi put video, sve mu je odmah bilo jasno:
trula buržoazija, protiv koje je sve vreme ustajao glasno,
protiv koje se sve vreme borio. Sad - eto ti tazbine!
Ne prija, prikane, ali više ne beri brigu za dažbine!
Imaš miraz, sad si miran, i 'ši 'rac ako ikad
opet cimaš Sudbu za rukav, onda si stvarno neskromna P***a!
Svi behu fini za ruckom, sve galantno i sve paše,
ali im na celu jasno piše iz koje su kaste. To su...

Refren 1:
"Stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira, ali ti - nemaš makaze!
Ti i tebi slicni, što bi da prekroje svet, zar ne?
Vladamo, ti buni se, mi haramo, ti trpiš sve.
Ej! Jer, mi smo govna i nakaze,
ljudi od papira, ali - ti nemaš makaze!
Ti i tebi slicni što bi da prekroje svet!
Vladamo, ti buni se, mi karamo - naguzi se!"

Keva se dobro drži, još rado šacuje klince.
Od bora joj ne valja lice, al' ocima nevaljalice
još sanja da je pojebu drvoseca, poštar ili zidar
- pa stalno zove majstore, jer muža tu nema nikad.
On je poslovan covek, citava brigada briga ga
napada sve vreme, zato ništa ne smeš da pitaš ga.
Donese pare, usput štipne cerkicu za obraz,
- to mu je fetiš, jer svoj nema taj siroma' otac.
Promenio par stranaka - sada ima par banaka,
pogled šakala, izgled šabana i ugled u šakama.
Cera ima bundu od nerca, kojom krije cireve od kvarca,
toliko pirsinga da bi cak i fakir kuk'o na sav glas...
Ona sve sme, jer je tati u bulji, ima i tatu na bulji
i gvozdeno srce što rda ispod plasticnih grudi.
Ona je bi, i uvek bi, i njoj štima svaki štimung:
ide na pidžama-parti, gde riba ribi grize ribu.
Naš junak misli da je ona nimfa, a ona je nimfo.
"Kad cemo da upoznamo našu snajku, sinko?"
…I kad su je upoznali, matore strefila srcka
- i tako nastade daca od nedeljnog rucka.

Refren 2:
"Koje je sredstvo da stvari dovedem na mesto?
Samo tri želje - ali eto,i to mi otišlo u 'rac.
Jebem te, sreco! Daješ i uzimaš odjednom!
Al' dok me ne stucaš o beton - ponešto pitam se i ja!"

Intermeco:
"Sudbino kleta, što sam ti meta i što se igraš sarkasticara?
Ako bude te svadbe, ima da krenem oružjem protivu maticara!"
To rece momak Sudbi uz konjak na šanku, dok bes ga pece
- jer svako lako prepozna svoju Sudbinu ako je sretne.
"Ti si pijana, drtava baba što žonglira dušama negde iz sene!"
"Ne znam šta hoceš ti, sinko, zvao si mene - a ne ja tebe!
Imaš ubavu ribu i njenu zlatnu ribicu, para k'o pleve,
i matore sam ti skunula s vrata, eto ti tvoje tri želje!
Sad želim raki'cu i osmeh na licu, daruj bakicu, dete!"
"Dabome, dabome, hvala ti coro, jebem ti seme i pleme...!"
(...i tada, mladic odluci da sudbinu uzme u svoje ruke.)

On je ucinio to skroz bukvalno, šcepao babu brutalno,
bacio u kontejner, na koji se potom usrao.
"Ovo je moj dan, idem u tazbinu na mejdan!
Kurvine pare i kurva samo su lažna sreca!
Dobrovece, Glembajevi, dobrovece, Adamsi!
Dobrovece, taste Gargamele, tašto Madam Mim!
Nosite se u tri materine - vi i vaša kci!
Vi ste sve ono što ne valja u jadnoj Srbiji!
Vi ste stoke, svinje, govna i nakaze,
ljudi od papira!" "Ali, ti nemaš makaze!
Mi smo srecna porodica, s nama sve u redu je.
Ti si taj virus, ti si taj što buni se!"
"O, da, kako da ne, u našoj zemlji sve u redu je:
red u pošti, red za vizu, i na auto-putu red!
Sve je to zbog vas, vi ste šljam i ološi... vi ste
cak ponosni što ste toliki monstrumi!"
"Ti nemaš makaze i ne možeš nam ništa.
Vladamo, ti buni se, još godina trista."
"Grešite, ipak jedno mogu, mali trik:
da odem od vas i da ne budem kao vi.
NIKAD."

Refren 2

» Marchelo

Marchelo

Marchelo

Similar topics

Similar topics